Pad proizvodnje u nemačkoj industriji produbio se u februaru

Pad proizvodnje u Nemačkoj neočekivano se produbio u februaru, a aktivnost je opala bržim tempom usled pada tražnje u zemlji i inostranstvu.

Indeks menadžera nabavke (PMI) kompanije S&P Global za industrijski sektor zemlje pao je na 42,3 sa 45,5 u prethodnom mesecu – znatno ispod bilo koje procene ekonomista u istraživanju. Zahvaljujući poboljšanju uslova u uslugama, ukupna poslovna aktivnost je pala samo na 46,1 sa 47.

„Nakon tračka nade poslednjih meseci, nemačka industrija se sada oseća prilično mračno“, rekao je analitičar, ekonomista u Hamburškoj komercijalnoj banci. Podaci otkrivaju „pad proizvodnje, uz nagli pad novih porudžbina, kako u zemlji, tako i na međunarodnom nivou“.

Kriza u sektoru nekretnina se pojačava

Evropska unija suočava se s velikom krizom u sektoru nekretnina, pre svega u novogradnji. Ne samo da su građevinski materijali značajno poskupeli, što kvari planove građevinskim kompanijama, nego su i krediti skočili preko svake mere, zahvaljujući stalnom rastu kamatnih stopa, pa se sve manje porodica odlučuje za investiciju u nove nekretnine.

Najteže pogođene zemlje su neke od najbogatijih. Broj novih građevinskih dozvola u Nemačkoj pao je za više od 27 odsto u prvoj polovini godine. Dozvole u Francuskoj su do jula smanjene za 28 odsto, a očekuje se da će novogradnja u Velikoj Britaniji pasti za više od 25 odsto ove godine.

Pritisak na stanovanje stvara rizik od proširenje podela u društvu tako što će ljude primorati da izdvajaju više svojih prihoda za smeštaj, a pogotovo usred migrantske krize. Stavovi prema migrantima bi se takođe mogli dodatno pogoršati jer se na njih sve više gleda kao na rivale za oskudan životni prostor. U Lörrachu — gradu na jugu Nemačke — nekoliko desetina stanara je bilo prinuđeno da preseli stanove ranije ove godine kako bi oslobodili mesto za izbeglice.

Desničarske partije beleže rast u Nemačkoj u poslednje vreme, s posebnim akcentom na rešavanje stambene krize, koja je zapravo tek započela, i kojoj se ne nazire kraj.

Na svetskim tržištima indeksi pali drugu nedelju zaredom: Ulagači nesigurni

Na svetskim berzama su cene deonica pale i prošle nedelje, druge zaredom, jer je vrlo izgledno da će zbog visoke inflacije kamatne stope u SAD-u, ali i drugim zapadnim zemljama ostati povišene duže nego što se očekivalo. Na Wall Streetu Dow Jones je prošle nedelje pao 1.3 posto, na 33.507 bodova, a S&P 500 0.7 posto, na 4.288 poena Nasdaq indeks ojačao je, pak, 0.1 posto, na 13.219 poena.

Ulagači su zabrinuti i zbog rizika od privremenog zatvaranja državnih službi, što bi loše uticalo na ekonomiju SAD-a. Naime, ako Kongres ne osigura sredstva za fiskalnu godinu koja počinje 1. oktobra rad državnih službi bio bi zaustavljen, a stotine hiljada zaposlenih privremeno bi ostalo bez posla i bez plate.

Svake godine u ovo doba republikanci i demokrate pregovaraju o daljem finansiranju državnih službi, a dogovor obično postignu u zadnji tren.

S druge strane, podršku tržištu pružili su makroekonomski podaci koji su pokazali da je američka ekonomija u drugom tromesečju solidno poraslo i da se u trećem kvartalu nastavlja stabilan rast.

Pritom inflacijski pritisci lagano popuštaju. U petak je objavljen izveštaj o troškovima lične potrošnje, prema kojemu je inflacija, prvi put nakon više od dve godine, skliznula ispod 4 posto. No, to je i dalje znatno više od Fedovog ciljanog nivoa od 2 posto.

U celom septembru Dow Jones pao je 3.5 posto, S&P 500 gotovo 5, a Nasdaq indeks 5.8 posto. Zbog toga su indeksi zabeležili pad i u celom trećem kvartalu. Dow Jones izgubio je 2.6, S&P 3.6, a Nasadaq 4.1 posto.

I na evropskim su berzama cene deonica prošle nedelje pale. Londonski FTSE indeks pao je 1 posto, na 7.608 bodova, dok je frankfurtski DAX pao 1.1 posto, na 15.386 poena, a pariški CAC 0.7 posto, na 7.135 poena. FTSE indeks 600 vodećih evropskih deonica pao je u celom septembru 2.1 posto, a u trećem tromesečju 2.9 posto.

OPEC smanjuje proizvodnju: Zalihe u SAD-u padaju

Poslednjih nedelja cena nafte na svetskom tržištu raste. Vodeći izvoznici sirove nafte Saudijska Arabija i Rusija smanjuju proizvodnju i izvoz, a zalihe crnog zlata padaju i u Sjedinjenim Državama.

Blagi porast cene nafte možemo očekivati najesen dok su se cene gasa i električne energije na međunarodnom tržištu stabilizovale. Ne očekuju se poremećaji u snabdevanju energentima.

Zemlje OPEC-a smanjuju proizvodnju i izvoz, Iran otvara nove gasne platforme, Kina se okreće zelenoj energiji, svako na svoj način jača energetsku neutralnost. Cena nafte na tržištu varira.

– Saudijska arabija i Rusija zajedno sa saveznicima imaju cilj da održavaju cenu barela nafte iznad 90 dolara pa čak i do 95 dolara  međutim neće ići iznad toga, sve je očekivano i pod kontrolom.

Obuzdavanje cena, posebno struje, ima dobru i lošu stranu, tvrde stručnjaci.

– To je dobro zbog inflacije ali s druge strane nisam blagonaklon to je medveđa usluga potrošačima i moramo se suočiti sa realnim cenama. Ova jeftina cena struje ne ide u korist širenju solarnih elektrana, a budućnost je izazovna, nepredvidljiva i dinamična, kažu energetski analitičari.

Evropa sve siromašnija! Kupovna moć u skoro svim zemljama pada

Američki „The Wall Street Journal“ piše da se kupovna moć praktično u svim evropskim zemljama smanjuje iz meseca u mesec. Francuzi jedu manje delikatesa, a uz to piju manje crnog vina, Španci štede na maslinovom ulju, Finci pale saune u vetrovitim danima kada je struja jeftinija.

U Nemačkoj je potrošnja mesa i mleka pala na najniži nivo u poslednje tri decenije, a tržište organske hrane, koje je donedavno bilo u meteorskom usponu, sada je u jednakom meteorskom padu.

U Italiji se sazivaju krizni sastanci zbog cena testenina koje su porasle duplo više od prosečnog rasta cena. U različitim zemljama ima na stotine sličnih primera, a zbog pada potrošnje Evropa je početkom godine zapala u recesiju.

Sadašnje stanje u kome se Evropa nalazi nije se desilo preko noći. Njeno stanovništvo je sve starije, a pored toga, Evropljani preferiraju sve više slobodnog vremena i kraću radnu nedelju, što je godinama usporavalo privredni rast i smanjilo produktivnost. Zatim je usledila već poznata pandemija kovid 19 i rat u Ukrajini, koji je rezultirao prekidom globalnih lanaca snabdevanja i naglim porastom cena energije i hrane.

Reakcije vlada širom kontinenta samo su pogoršale problem, jer su se, da bi sačuvali radna mesta, vlasti se uglavnom opredelile za model subvencija koje su usmerili prema poslodavcima, što je građane – potrošače – dovelo u nezavidan položaj kada su cene u prodavnicama skočile. Za razliku od Evropljana, Amerikanci su imali višestruku korist od jeftine energije i paketa pomoći koje je njihova vlada usmerila uglavnom prema građanima umesto prema poslodavcima kako bi ih podstakla da troše.

Evropa inače ima moćnu izvoznu industriju, a u prošlosti su se stanovnici mogli osloniti na nju. Međutim, Kina, koja predstavlja ključno evropsko tržište, takođe je u ekonomskim problemima, koji se potom prelivaju na Evropu. Visoki troškovi energije i ogromna inflacija kakva nije viđena od 1970-ih smanjuju konkurentnost evropskih proizvođača na međunarodnim tržištima i narušavaju nekada harmonične radne odnose na kontinentu. Sa usporavanjem globalne trgovine, zavisnost Evrope od izvoza – koji čini oko 50% BDP-a evrozone u poređenju sa 10% u Sjedinjenim Državama – postaje slabost.

Prema podacima Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), potrošnja u 20 zemalja članica evrozone smanjena je za oko 1 odsto od kraja 2019. godine. S druge strane, u SAD je u istom periodu porasla za skoro 9%. Evropska unija sada čini oko 18% ukupne svetske potrošnje, a SAD oko 28%. Pre petnaest godina, EU i SAD su činile oko četvrtine ukupne svetske potrošnje.

Cene hrane u junu najniže u posljednje dve godine

Pad u Nemačkoj

Industrijska proizvodnja u Nemačkoj je u maju neočekivano pala za 0,2 odsto u odnosu na april, saopštio je danas nemački Savezni zavod za statistiku Destatis.

Tržišta su očekivala da će industrijska proizvodnja ostati na istom nivou kao u aprilu, kada je zabeležen mesečni rast industrijske proizvodnje od 0,3 odsto, tako da je majski rezultat razočarao ekonomiste koji su očekivali da će se ovaj trend nastaviti.

U maju je značajno opala proizvodnja farmaceutskih proizvoda – mesečno za 13,1 odsto, kao i proizvodnja energije – za sedam odsto, navodi se u saopštenju statističkog zavoda sa sedištem u Visbadenu.

Porasla je proizvodnja motornih vozila, prikolica i poluprikolica – mesečno za 4,9 odsto.

Sa druge strane proizvodnja proizvoda za široku potrošnju smanjena je mesečno za 1,2 odsto, a proizvodnja intermedijarnih proizvoda za 0,5 odsto, dok je proizvodnja kapitalnih dobara porasla za 1,3 odsto.

Proizvodnja u građevinarstvu je mesečno opala za 0,4 odsto.

Na godišnjem nivou, rast industrijske proizvodnje u maju od 0,7 odsto predstavlja usporavanje u odnosu na aprilskih 1,7 odsto.